Svima nam je dobro poznato koliko kućanski poslovi znaju bit dosadni i zamorni, ali eto, kad već nismo te sriće da se po našim stambenim kvadratima vrte francuske sobarice, engleski batleri ili barem njemački halteri, opet je moguće čak i u tim svakodnevnim ritualima pronaći zrnce romantike.

Eh sad, šta to ima romantičnoga u pranju suđa, brisanju prašine, usisavanju i peglanju?
Od deterdženta za suđe mo'š dobit alergiju, pištanje pare iz pegle obično ti čini gricule, a di su tek oni gušti kad ti se eS-beg nako propjo napuni prašinom, mrvicama, šigurecama, botunima, kovanicama od deset lipa, mravima, paucima, stonogama i svakakvim drugim gadarijama...

Okej, priznajem da u tim zahtjevnim operacijama baš i nema neke posebne romantike, ali je itekako ima u jednome kućanskome poslu koji nikad, baš nikad nije u prvom ešalonu asocijacija na ono samo jedno mjesto na svijetu koje se zove dom.

A koji je to posal? Oli se još niste sitili? Ma dajte, nemojte bit smišni, kako vam ne pada na pamet, sigurno ste ga obavili i danas i jučer i prekjučer, a i sutra ćete ako bude sriće.

Dakle, da ne filozofiram bezveze, namištanje postelje jedini je posal u kući koji mi nikad ne pada teško.
To koliko ja guštan rastizat lancune, donje, gornje, minjat imbotide, zakopčavat jastučnice, bumblat kušine, ma to je čudo jedno!

Ma isto, nije taj posal namištanja postelje ni tako jednostavan. Lako je dok imaš mali, obični jednokratni krevet pa ti je sve na dohvat ruke. Istina, ponekad se zna dogodit da pričepiš prste dok namištaš lancun sa one strane koja je prilipljena uza zid. Nešto kasnije kad se već zamomčiš, onda ti triba i više komoda jel, (nikad se ne zna kad će i oće li uopće šta uletit u mrižu op.p) pa je u tim godinama najbolje imat koćetu od peršone i po.

Tu već mogu nastat neki problemčići, jer koliko god peršona i po bila zahvalna za ljubavne egzibicije, toliko te znaju iznervirat nezgodne dimenzije posteljine, lancuni su uvik ili preuski ili preširoki, nikad skrojeni na pravu miru, deke isto tako, a da jorgane, perjanice i ne spominjem! Zato je najbolje šta prije prić na veliki "bračni" krevet, pa čak i kad ti se svadbena zvona još ne nalaze niti u najzabačenijim kantunima primozga.

Veliki krevet obično donosi i velika nadanja šta je sasvim razumljivo, uostalom postelja je ka i bačva vina. Uvik mora bit puna do vrja jerbo ako nije, onda ulazi arija u oni slobodan prostor i ne triba puno vrimena da i najbolje vino ode na kvasinu.

Ali isto, nije neki gušt ako sam namištaš veliku postelju. Nikad nemoš lancune raširit kako triba, dok obiđeš sva četiri kantuna prođe vlaška godina, jednom za donji lancun pa drugi za gornji pa onda još dva-tri puta okolo ovisno o godišnjem dobu. Međutim, kad se ista stvar radi u paru – e to je već drugi par postoli.

Za ostale kućanske poslove to ne važi.
Ako se oboje vrtite po kužini, stalno ćete se sudarat, smetat jedno drugome, prosut će vam se brašno po podu, razbit čaša, izvrnit se kanta od smeća, a još ako je biometeorološka prognoza izrazito nepovoljna, bolje vam se držat podalje od noževa, pošada, pinjura i lazanjura! Da ne spominjem kakve vam se sve dežgracije mogu dogodit u kupatilu oli garaži!

E, ma namištanje postelje u dvoje, to je nešto sasvim drugo i posebno, zajedničko namištanje postelje duboko je intiman čin, gotovo ka neka vrste ljubavne predigre.
Malo potegneš ti pa malo ona, pa se pogledate u oči pa se smijuckate i kokolajete, pa se zavaljate po postelji i upropastite sve ono šta ste dotad činili, ali nije vam žal.

Štaviše, ovo vam je najbolji mogući predbračni test. Nikad nemojte ulazit u brak sa osobom s kojm nikad niste namištali postelju. Lako je za onaj dio koji se odvija u, ali puno je važniji način koji se odvija oko postelje.

Ne znam kakvo mišljenje o svemu ovome imaju predavači na predbračnim tečajevima, ali ja bi im svakako preporučija ovu disciplinu čak i u formi kolegija. Evo ako triba, ja ću napisat skriptu za praktične vježbe i to za skroz pristojnu cijenu, takoreć besplatno, jel pošteno!?