Otok je dio kopna manji od kontinenta, a veći od hridi. To je definicija. Pronašao sam je na nekoj *pediji. Široka definicija, nema šta. Nemoš falit sve i da oćeš. Ako je tome tako, a nemamo razloga sumnjati, onda je dan dio vremena kraći od života, a duži od trenutka. Manje-više.



Naš otok nalik je na peku. Pristojno okrugao, fino zaobljen, izdignut po sredini, tu i tamo conkulast, ali uglavnom kalotast, baš onako kao što izgleda peka ispod čekića. Samo što naš otok nije iskovan od metala već od hridi. S tim da je on sam veći od hridi, a manji od kontinenta, prema tome - otok je. Neka mi nitko ne kaže da nije.



Na vrhu otoka je kuća, od sivog kamena i zelenih škura. Unutar kuće debelih zidova je gustirna, a u gustirni voda. Hladna. Nema je puno, ali je voda. I hladna je. Što ti više treba?
Na otoku nas je devetoro. Dobar broj. Najbolji. Prostora za svoje misli imaš toliko da se ne moraš stalno sudarati s drugima, a opet, čim poželiš pitanje za svoj odgovor, u trenu se stvori neko čestito čeljade da ti ga postavi. Na noge.



Dobio sam zadatak skuhati brujet. Točnije rečeno - pružena mi je mogućnost skuhati brujet. Pravi brujet. Ozbiljan brujet. Jerbo, oni brujetići koje imam navadu tu i tamo sprčkati od dračave mišancije i crvenog bodečka šokiranog tko zna gdje i tko zna kad, ne usuđujem se svrstavati u to plemenito jelo. Pravi brujet se mora skuhat u teči, crnoj, zagorenoj sa dva uva koju i kad praznu podigneš, ima da se oznojiš, onako junački. A tek kad je položiš na trinoge pa zapališ vatru... šta da ti pričam.



Domaćin Nenad dočekao me s mrcinom od ugora, kapitalcem, glava mu je ko da je iz Kambelovca, a tijelo iz Doljana pokraj Neretve, ima u njemu brat-bratu pet kila. Ma bit će da ima i više.
Tu je i svakojaka riba od kamena, nekoliko škarpina, dva pauka. sve opasne i bodljikave ribe, ali za brujetadu ne mogu biti bolje. Našlo se, za puku nevolju, još i nekoliko hruskavih sparida, ali njih ćemo na gradele, na žeravu koja ostane, za desert.
Povjerenstvo za pripremu teče snažno je i motivirano. Iskusni Marin u obrani, talentirani Blaki u veznom redu i dvije djevojke za bolji dojam.

Brujet ćemo pripremiti na ribarski način. A to znači - sve sastojke položiti u teču, na hladno, dobro nauljiti i pustiti da se sokovi prožmu.

Zatim ćemo zapaliti vatru, dobru, jaku i kad se razgori onako baš kako treba, spustiti teču na trinoge. Na naglo. Brujet tmora učiniti glog-glog što ranije, a nakon toga vatru moraš odražavati ravnomjerno, tek pri kraju može biti laganija.



Postoje tri važna pravila za napraviti dobar brujet. Zapravo, postoji i više od tri, ali za sada se koncentrirajmo samo na ove.

Kao prvo, Brujet se NIKADA ne miješa. Možete dobiti doživotni izgon iz Dalmacije ako vas pored teče u kojoj se krčka brujet zateknu s kuhačom u ruci. Ozbiljno vam kažem! Ako je baš potrebno dodati onaj prijeko potrebni "tač", tada uzmeš štracu kanavacu u svaku ruku, ili komad kartona da se ne opečeš, uvatiš teču za uši i lagano protreseš. Livo pa desno. Otprilike kao da prolaziš šikanu u formuli 1. Znate za taj osjećaj. Naravno da znate.



Kao drugo, brujet se nikada ne poklapa. Dakle, uz već spomenutu kuhaču, i poklopac je krajnje nepoželjan u bližem okruženju.
I konačno treće - u brujet se nikada ne stavlja mljeveni papar već samo onaj u zrnu.

Kao što rekoh, postoji još mali milijun tajni, ali do njih ćete morati doći sami.
Kao što nek ostane tajna kako nam je ispao ovaj naš današnji. Budimo realni, vama je i tako svejedno.



Važan je samo jedan otok. I jedan dan. I devet duša okupljenih u savršenom trenutku na savršenom mjestu.